РАЗГОВОР О ГРАЂАНСКОМ ЗАКОНИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У НИШУ
21.10.2015

Министарство правде у сарадњи са Апелационим судом у Нишу, уз подршку Градске општине Палилула организовало је у Нишу јавну расправу о „Нацрту грађанског законика Републике Србије“ - општи део и стварно право (чл.1-157 и 1694-2211), Уводна излагања у нишком Апелацоионом суду имали су проф. др Миодраг Орлић и проф.др Драгор Хибер. Модератор јавне расправе била је Гордана Стаменић, координатор процеса израде Грађанског законика Србије. У овим активностима учествовао је и Бобан Џунић, председник Градске општине Палилула.

Како је објаснила Гордана Стаменић, текст Нацрта грађанског законика израдила је Комисија за израду грађанског законика Владе Републике Србије састављена од професора Универзитета и научних радника, судија Врховног касационог суда, адвоката, представника државних органа и других истакнутих стручњака. Стручна и шира јавност биће у могућности да у оквиру јавних расправа, изнесе своје примедбе и сугестије на овај документ и да својим активним учешћем допринесе усвајању најбољих законских решења. Професор Орлић у уводном излагању рекао је да Грађанским закоником који је сада у фази преднацрта требало би да се обухвати материјално право из више појединачних закона – наследног права, породичног, облигационог, стварног и статусног права. По први пут ће у нашем законодавству право својине бити проглашено људским правом. Треба погледати положај задужбина, одговорност за сопствену кривицу, нарочито професионалну одговорност лекара, ветринара, инжењера, архитеката, занатлија, нотара, адвоката.

Велика новост је и право грађења као целина, на нов начин се уређује хипотека, навео је Орлић. Својина би морала бити исто право и за грђанина и за државу, ту има јако много заостатака. Он је подсетио да нацрт има 2.838 чланова и око 400 алтернатива чиме се омогућава уношење измена и допуна у односу на тренутни садржај Законика. Стварно право регулише области својине са модалитетима, службености, неимарско право (право грађења) и право залоге. Србија је у 19.веку била трећа (или четврта) земља у Европи која је имала Грађански законик (1844) који је формално важио све до завршетка Другог светског рата, али су неке његове одредбе примењиване и живеле су много дуже. Да временом није изгубио на квалитету показује и то да су га државе бивше Југославије уз мање измене преузеле као облигациони. Јавна расправа о нацрту грађанског законика одржана је у Апелационом суду у Нишу, уз подршку Градске општине Палилула која је била домаћин претходне јавне расправе у нашем граду о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о враћању одузете имовине и обештећења, биће настављена у другим срединама. (Текст-фото Д.Видојковић,ЕКОполис)

ТВ ЗОНАплус - Грађански законик након седам деценија